» Azil za pse u Rakovici – jedinstven objekat

Azil za pse u Rakovici – jedinstven objekat

Azil za pse u Rakovici radi nepunih mesec dana, a da je ova investicija Beogradu bila preko potrebna, pokazuje podatak da je za to vreme obavljeno oko 750 kastracija ili sterilizacija što uličnih što vlasničkih životinja. Tim stručnjaka Veterinarske stanice će, uz pomoć veterinara iz nemačke organizacije za zaštitu životinja „ETN”, u akciji koju je organizovao grad Beograd, i u toku ove sedmice obavljati besplatnu sterilizaciju ili kastraciju pasa u ovom azilu. Kapacitet azila je 450 pasa, a sam objekat ima oko 780 kvadratnih metara.

Azil za pse, u šta se uverio reporter Beoinfa, koji ga je posetio zajedno sa Vladimirom Terzinom, kome je poveren posao brige o zoohigijeni u Beogradu, inače pomoćnikom gradskog sekretara za komunalne i stambene poslove, jedinstveno je zdanje u ovom delu Evrope. Ili, još bolje, da prenesemo kompliment Ernesta Ditera, direktora organizacije „ETN”, ovako reprezentativan azil nije viđen u čitavoj Evropi. Objekat ima prijemna i administrativna odeljenja, zatim operativne i postoperativne sale, laboratoriju, prostorije za pripremanje hrane i vešeraj, prostor za osoblje i budućeg upravnika, te edukacioni centar. Takođe, i što je možda najvažnije, azil ima 60 boksova za životinje, kao i posebne odeljke za pse koji su asocijalni ili agresivni, kapaciteta oko 300 životinja.

– Osnovni motiv grada za otvaranje jednog ovakvog objekta, o čemu se pričalo bezmalo tri decenije, jeste sveobuhvatna briga na prvom mestu o psima lutalicama, odnosno njihovo zbrinjavanje, prethodno lečenje ukoliko se za tim pokaže potreba, zatim kastracija ili sterilizacija, čipovanje, vakcinacija i na kraju udomljavanje. Za tri nedelje, koliko objekat radi, uspeli smo da udomimo deset životinja. Neke će biti vraćene na ulicu, a sa onim agresivnijim radiće dreser jer životinja koja je jednom napala čoveka ne može da se vrati na mesto odakle je uzeta – kaže Terzin.

Otvaranje azila deo je strategije grada za sanaciju problema napuštenih životinja, koja je doneta početkom 2006. godine. Stručnjaci Veterinarske stanice od tada do danas obavili su više od deset hiljada sterilizacija životinja, bilo da imaju ili nemaju vlasnika. Iako statistike pokazuju da se broj pasa lutalica na teritoriji deset gradskih opština smanjio, poslednjih godina veliki problem predstavlja nekontrolisano parenje pasa koji imaju vlasnika. Iz tog razloga grad će u budućnosti insistirati na kontroli vlasničkih životinja, kako bi se uklonio pravi uzrok pojave napuštenih životinja.

– Trenutno pripremamo promenu strategije sa akcentom na vlasničke životinje. Dešava se da ženka dobije 7,8 štenaca, vlasnik uspe da udomi dva, tri, a ostali završe na ulici. Zato ćemo nastojati da uvedemo takse za kućne ljubimce, kojima će se finansirati program sterilizacije pasa. Uz obavezno čipovanje životinja prilikom vakcinacija i uz intenzivan rad, kao i neophodnu edukaciju građana, nadamo se da će ovaj problem biti rešen za dve do tri godine. U pregovorima smo da u okviru buduće komunalne policije postoji i takozvana „animal police”, koja bi bukvalno imala nadležnosti da obavlja kontrolu od vrata do vrata i pomaže u registraciji životinja. Na teritoriji čitavog grada trenutno je registrovano oko 78 hiljada vlasničkih životinja, ali se pretpostavlja da je ovaj broj znatno veći – ističe Terzin.

U Beogradu je u planu otvaranje još najmanje tri azila za pse, a kad je reč o mačkama, koje iziskuju mnogo manje mesta, predviđeno je da se za početak u okviru neke od postojećih veterinarskih ambulatni prilagodi prostor od 40 do 50 kvadrata kao azil za mačke. Novi azili za pse bili bi strateški raspoređeni po gradu, a za sada su ponuđene lokacije na Paliluli, u Barajevu i Lazarevcu. Azili će morati da budu locirani na obodima grada jer je uslov da moraju biti napravljeni na 500 metara udaljenosti od naseljenog mesta. Udaljene opštine trenutno i imaju najviše problema sa psima lutalicama, pa će grad u novu strategiju uključiti i njih, u nadi da će njegov primer slediti i čitava Srbija.

– Pored naših strateških opredeljenja u rešavanju ovog problema, mora da se radi i na edukaciji i kulturi građana. Teško je naći sredinu u gradu gde ljudi maltene ekstremno vole ili ekstremno ne vole životinje. Životinje su deo čovekove životne sredine, a imajući u vidu da su ljudi i inteligencijom i tehnikom superiorniji, logično je da vode brigu o njima. Zato moja poruka jeste da građani ne dozvole da se njihova životinja na bilo koji način oseća ugroženo niti da se nekontrolisano pari jer neko za posledice svega toga mora da preuzme odgovornost. Veoma je mali broj prirodno agresivnih životinja i one napadaju samo kad se na bilo koji način osećaju ugroženo – naglašava Terzin.

Azil za pse u Rakovici otvoren je za građane radnim danima i subotom od 10 do 12 časova. Vakcinacija protiv besnila za životinju koja je već bila vakcinisana košta 600 dinara, a za onu koja nije 800. Čipovanje je besplatno uz vakcinaciju, a životinja dobija i godišnju potvrdu o vakcinaciji, kao i doživotni pasoš.

02.11.2009. u 12:30

izvor: beograd.rs
Naši sajtovi : lisica.rs | networkit.rs | pcberza.rs
 Bginfo.rs na Facebook-u
Novi Sad Vrnjačka Banja SokoBanja Kragujevac SokoBanja Vrnjačka Banja smeštaj Niš